Kraljica, Car & Princeza

Vojvoda i vojvotkinja od Jorka, sa svojom prvom ćerkom, kraljicom Elizabetom, 1926. godine

Uvod

U sredu, 21. aprila 1926. godine, rođena je engleska kraljica Elizabeta. Na dan kada je ona proslavljala svoj 40. rođendan, u četvrtak 21. aprila 1966. godine, rođen sam ja. A na dan kada je slavila svoj 87. rođendan (a ja 47.), u nedelju 21. aprila 2013. rođena je moja ćerka.
Znači kraljica danas puni 90, ja (prosjak & car) 50, a moja princeza 3 godine.

Kao prosjak & kao Car

* * *

Da poživiš još toliko

Kad sam bio u vojsci, poslao sam svom ocu čestitku za 49. rođendan. Napisao sam mu i nešto u fazonu "da poživiš još toliko". A on se naljutio. Malo mu bilo 98. Kao, "nemoj ti meni da ograničavaš...". Umro je sa 69.

Prvi LP koji sam kupio u životu

* * *

Dobrodoš'o u klub staraca

E jbg, kad moram da priznam... ne da više nisam mlad, nego da polako izlazim i iz srednjih godina i približavam se starosti. Stvarno teško sranje...

* * * 

Meni pripada mladost

Sećam se kako mi je ćale pričao da je, dok je bio mlad, iskreno verovao da njemu pripada mladost, a nekim drugim ljudima starost. Svakom svoje. Kad ono, međutim... Proletele godine... A ja dok sam ga slušao, isto tako sam razmišljao: "Šta, meni pripada mladost..." Kad ono, eto ga "međutim" i kod mene...

* * *

Ko bre deda?

Da, ljudi teško prihvataju starost. Retko ko će za sebe reći da je star. U stvari, mnogi će to reći. Ali retko ko to stvarno i misli.
Kada je stric moje žene pao i povredio glavu, njegovu ženu veoma je povredilo kada je čula doktore kako za njenog dečka (nisu imali dece, pa su zauvek ostali momak i devojka) govorili "onaj deda". To joj je bio najveći problem. Nakon par meseci provedenih u komi, 77-godišnji dečko je umro...

* * *

Minus X 

U prvom trenutku, stavio sam "Minus 20" u naslov, ali sam se usr'o da se ne izbaxuziram. K'o što moj ćale zamalo sebe nije...  Naime, kad mi je keva umrla 1995. on je, kao što obično ljudi rade, kamenorescu rekao da na spomenik stavi i njegovu sliku. A ispod imena i slike da upiše 1937-20... Dakle da ostavi prazna mesta za još dve cifre. Bio je siguran da će da dočeka 21. vek. Međutim 1997. imao je jedan krvavi obračun sa nekom budalom, tako da... Ma dobro, on se posle šalio kada je govorio kako zamalo sebe nije izbaksuzirao sa tim spomenikom. Ipak nije bilo baš toliko blizu smrti. Samo ga je ta budala udarila ključem za skidanje automobilskih točkova u glavu, a on budalu poslao na sedmodnevni boravak u bolnici, na ušivanje rasečenog trbuha, ovo-ono...
Da, ono što je strašno je to što je ostalo još malo života. Sad, minus 10 (nadam se bar toliko), 15, 20, 25 ili čak minus 30 - ne menja mnogo stvar. Malo, pa malo... Stvarno nije ok. Em malo, em loš kvalitet. Baš lepa perspektiva, u pm. Sve manje i manje, plus sve gore fizičko stanje...

* * *

Vreme brzo prolazi

Vi koji ovo čitate, a mladi ste, šta da vam kažem... Zakucaće crna starost i na vaša vratanca. Nemojte da mislite da je to toliko daleka budućnost, da je praktično pitanje da li će uopšte i da stigne do vas. Doći će mnogo brže nego što mislite. Što više vreme prolazi, to sve brže prolazi.
Koji savet da vam dam? Ja pojma nemam. Ali neko ima...

Tako je govorio Đole...

Ipak, jedan savet i od mene, najbolji mogući, savet nad savetima. Evo ovako glasi: Trudite se da što više vremena u životu provedete radeći ono što volite, a što manje radeći ono što morate.

* * *

Fala Gugletu na čestitkama!

Svođenje računa

Kada kontaktiraju proroka, astrologa, hiromantu, Milana Tarota, vidovitu Zorku ili kog već prevaranta, šta ljude obično najviše zanima da čuju o svojoj budućnosti? Pa ono, zdravlje, ljubav i posao (čitaj: pare), pre svega. Jel tako? Tako je.
Što se tiče ovih mojih 50 godina, ja stvarno ne bih mogao da se požalim, što jes-jes... Imao sam i sreće, ali ponešto je i moja zasluga.
Zdravlje: Nisam nikada u životu prespavao u bolnici. Hitna pomoć vozila me jednom prilikom (2011), kad sam hteo glavom kroz zid, a zid bio tvrđi... Generalno sam zadovoljan stanjem svoga tela. Ne mogu da se požalim.
Ljubav: Ladno sam mogao i da ostanem bez porodice (to mi nije bio životni cilj), ali sam ipak imao sreću, pa sam pronašao svoju drugu polovinu. Sada smo ja i moje ženče samo dve četvrtine naše porodice...
Posao/pare: Radim posao koji sam SAM odabrao (nije bilo iz nužde), nikome nikada nisam bio nešto dužan... Skromnom dosta.

* * *

I, na kraju, tri autopitanja sa odgovorima:
1. U koje godine života bih se najradije vratio i tu se zamrz'o?
- U 35-40. (mladunci, veselo, najbolje vreme vam tek dolazi)
2. Šta je kul u mom životu?
- To što biram kad i koliko ću da radim i to što nemam šefa na poslu.
3. A šta je najgore?
- Prerano sam ostao bez roditelja.

Happy birthday to me...