Keln, Nemačka, 1991. godina
Upoznao sam na svirci jednog momka iz Splita, živeo je u tom gradu, mislim da je radio kao DJ u nekom lokalu, tako nešto...
Kad sam završio, odvede me on do jedne radnje sa muzičkim instrumentima, jer sam hteo da kupim usnu harmoniku.
*
Vlada "Dilan" (onaj gitarista iz Kneza, s kraja osamdesetih i tokom devedesetih) dao mi je nekoliko meseci ranije neke svoje stare usnjake, te sam ja tokom leta nešto kao duvao, pa sam ih skroz izduvao. Usne harmonike su potošna roba, ne traju večno. Raštimuju se, polomi se neki pipak unutra itd.
Znači, odemo mi do radnje, taj lik iz Splita kupio je za sebe neke stvari, a ja zatražih od prodavca usnu harmoniku iz D-dura (da bih svirao bluzeve iz A dura, tako to ide s usnjacima). Donese mi on, ali ja nisam očekivao da će biti toliko skupa, tako da nisam hteo da je kupim. Nisam znao kako se kreću cene, mislio sam da će biti desetak maraka, međutim koštala je 37 DM (36,90, vidi se na slici).
Ali ovaj momak iz Splita je uzeo sa svojim stvarima i nju, platio sve i kad smo izašli iz radnje, pružio mi je. "Ovo je za tebe", reče.
Dakle, to je bilo krajem septembra 1991. Sloba i Tuđman se polako zahuktavaju. Ja kobajagi Srbin, on kobajagi Hrvat. Oni su vodili svoj rat, mi smo vodili svoj mir...
*
P.S. Ja inače volim da čuvam stvari, ništa ne bacam u đubre tek tako, pa sam i kutiju od te harmonike sačuvao, držao sam ranije u njoj ranije neke šrafčiće.
Nema komentara:
Objavi komentar