FACEBOOK stranica . . . . . . . Twitter . . . . . . YOUTUBE Kanal . . . . . . . B92 BLOG

04. 05. 2011.

PEDALATA BAGNATA - PEDALATA FORTUNATA (ili "Povratak biciklizmu")



Nekada sam mnogo uživao u vožnji biciklom. Pre desetak godina sam baš bio 'navučen' na biciklizam. A, onda sam se oženio... he, he... Pa, da, tako je to.
Nastavio sam da vozim i posle ženidbe, nije da nisam, doduše ne više tako aktivno. A, onda sam postao tata... E, to je već velika promena u životu, veća od stupanja u brak. Mnogo više obaveza, definitivno.
Ipak, nastavio sam još neko vreme, ali u poslednje 3-4 godine sam skroz batalio. Pokušavao sam nekoliko puta da se vratim, ali svi pokušaji su propali. Dobro, vozio sam sina u obdanište, nekada u neki dalji parkić, al', to se ne računa... jak mi je pa to biciklizam.
Još kada sam se navukao i na internet... ćao...

Ali, ovoga puta sam čvrsto bio rešio da "kam bek" bude uspešan.
Jer, lepo je biti napolju (voziš i  kuliraš), lepo je baviti se fizičkom aktivnoću, lepo je osloboditi se viška kilograma...

I tako, na godišnjicu Tićine smrti, shvatim ja da je dan D stigao. Nema više vrdanja!
Odspavao sam malo (3 sata, he, he...) popodne, pošto noću "alUjem" (po internet), da se izrazim na svom maternjem (leskovačkom), tako da sam danju hronično pospan. Sredio sam malo svoj bicikl (dopumpao gume), pronašao u ormaru (u podrumu) biciklističke gaće (he, he...) i krenuo. Sati je bilo oko 19:30.
Uživancija, šta da vam pričam. Nisam hteo da slušam muziku tokom vožnje, jer to mogu kod kuće kada sam za kompjuterom. Lepše mi je bilo da slušam vetar kako zuji...

Kako se nisam setio i ja da ponesem dušek...
Stavio sam i kacigu, jer više nisam onoliki optimista koliki sam bio pre 10 godina. Mogu ja da pazim kol'ko 'oću, ali ako neki drugi učesnik u saobraćaju napravi neku grešku i ja zbog njega završim na asvaltu... Što da si razbijem glavu, kad ne moram, je l' tako?
Nemam trenutno svetla na biciklu, pa sam obukao onaj "svetleći prsluk", onakav kakav imaju saobraćajni policajci (i đubrari, al' u narandžastoj boji). Inače ga oblačim samo danju (noću vozim u Milanovom dresu). Mislim, tako je bilo ranije.
Nekada sam nosio neke jake baterije (sam sam ih ugradio), pa sam na biciklu imao i radio-kasetofon, žmigavce od motora (i napred, i nazad), automoilsku sirenu, razna svetla (plava, žuta, crvena, trepteća, stop svetla... gomila tastera). Nedavno sam sve to poskidao (zbog težine, prvenstveno). Sada ću samo normalna svetla da stavim: napred belo, pozadi crveno i to je to.

Znači, odem (tj. odvezem se) ja tako sinoć do jednog gradića, koji je oko 25 km udaljen od moje kuće. Napravim pauzu, pošaljem ženi SMS, pojedem pola čokolade i malo meda, popijem vodu i krenem nazad.

Kada sam se udaljio oko 5 km od tog mesta, počela je da pada slaba kiša. Ali, munje su sevale u daljini, pa ja tako, za svaki slučaj, stanem ispod nekog drveta.Tu obučem najlonsku jaknu bez rukava (zapravo, to je moja 'kreacija': na jednoj velikoj, debeloj plastičnoj kesi sam napravio rupe za glavu i ruke), stavim torbicu (sa dokumentima, parama, telefonom itd.) u najlonsku kesu, pa u ranac (tu nosim alat, rezervnu gumu, i još što-šta...), koji je pozadi u korpi i nastavim da vozim, nadajući se da će kiša ostati slabog intenziteta (da će oblaci otići u drugom smeru)...
Ali, jok! Kiša je počela sve jače da pada! Bio sam na otvorenom putu... nigde nekog skloništa, ništa... Počela je dosta jako da pada, a automobili koji su prolazili pored mene (brzo), točkovima su vodu sa asvalta slali u vazduh. Vrlo zabavno...
Pljusak...
Već sam bio poprilično mokar, kada sam ugledao autobusko stajalište, pokriveno. Bila je i neka metalna klupa. Stanem ja tu, jer je već stvarno jako padalo...
Ali, baš tu ispred mene se sakupilo mnogo vode (pravo malo jezero), tako da su automobili... šta da vam kažem... Rukama sam "terao" vozače dalje, da pređu u drugu traku puta... Neki su kapirali, neki nisu. Oni što ukapiraju, ili uspore, ili zaobiđu to jezerce ispred mene. Ali, pošto se 200 metara ispred nalazio semafor (gde se nagomilaju vozila), automobili su često išli u obe trake, tako da nije bilo pomoći. Kupali su mi bicikl tom prljavom vodom, a ja sam se krio iza malog staklenog zida (služi za reklame)... Samo što sam tada bio na kiši... a, vozila stalno prolaze... Kada je prošao jedan autobus (onaj dugačak, zglobni... kako li se već zove, ima onu "harmoniku" na sredini)... mislim, šta da vam pričam... bolje bih prošao da me je strefio japanski Cunami.

Vidim ja da tu nema vajde. Već sam mokar do gole kože i kontam nešto... Da sam suv i da imam dobro sklonište, čekao bih da prestane kiša, nema problema. Ali, ionako sam već mokar, plus moram da se čuvam automobila koji stalno prolaze... Ma, idem! Bolje da se kupam na (čistoj) kiši, nego da me kamioni kupaju prljavom vodom! Za 1 sat ću biti kući: znači, još 1 sat ću biti mokar. A, ako još čekam, biću mokar to vreme koje prođe u čekanju + taj 1 sat vožnje do kuće. Osim toga, ako čekam da prestane kiša, postaće mi uskoro hladno (majska kiša nije baš k'o letnja), a ako vozim neće. Pa, kad mogu fudbaleri da igraju po kiši, mislim...

Žena, zove, zove... Ja čujem, ali ne mogu da se javim. Telefon je u torbici, torbica u kesi, kesa u rancu... A, i da mi je pri ruci, kako da se javim, kada sam na kiši i pokis'o k'o miš? Računam da će ukapirati, mada je poznata paničarka...
Da ne davim više, stigao sam kući živ. Za zdravlje ćemo tek videti (ovo pišem samo nekoliko sati kasnije). Možda sam i navukao nešto, ko zna... 



P.S. (u vezi naslova)
Italijani imaju jednu zanimljivu izreku: "Sposa bagnata - sposa fortunata".
"Nevesta... itd."
Bagnata=mokra (namokrena, okupana...), fortunata=ima sreće.
Odakle im to, pojma nemam, ali često to upotrebljavaju, tj. parafraziraju.
Recimo, kada bi se na polaganju zakletve Američkog Predsednika dogodio pljusak, oni bi rekli: "Presidente bagnato - Presidente fortunato", i tako, u tom fazonu...
Tako se i ja nadam da će mi ono sinoćno kupanje na kiši doneti nekakvu sreću, što se tiče mog hobija, jer... Pedalata bagnata = pedalata fortunata! (Pedalata=motanje pedala, tj. voženje bicikla)

Znači... Aj, nek mi je srećan povratak biciklizmu!

2 komentara:

  1. Najviše u životu, zaista. Ne pamtim kada sam više njb na kiši...

    OdgovoriIzbriši