NE ZAMERI, DRUŽE MANIJAČE...

Mis'im, mož' jesi neki manijak, a mož' i nisi, šta te ja znam. A, da nisam imao nameru to da proveravam - nisam!

Al', ček' da ispropovedam od početka, sve po redu...

"Povratio" sam se biciklizmu 4. maja (k'o što sam na tenane opisao u prvoj priči u ovom "Blog u Blogu" delu). Danas sam tek četvrti put išao u vožnju, i nisam zadovoljan tim tempom. Mislim, 4 puta u 20 dana... i nije nešto. Mora' da 'usitnim' malo. Inače, danas sam 'odvalio' oko 90 km (polako povećavam distance). Sve četiri vožnje su bile noćne. Vratim se kući obično oko 02h.

Dok motam pedale 'kuliram', što se kaže. Ne slušam muziku, već vetrić što mi svirka oko ušiju...

Elem, bio sam u tom trenutku otprilike 7-8 km van grada. Još malo pa će periferija. Put relativno prometan, jer još nije bila ponoć.

U jednom momentu, svira mi neki auto otpozadi i usporava. Ja vozim i dalje. Onda je došao naspram mene, nešto je govorio, ali nisam razumeo šta čovek 'oće. Nisam ništa odgovarao, samo sam produžio, vozio sam dalje. On opet nešto kenja, a ja mu odmahnem rukom, u fazonu "ma, vozi, bre, dalje..." (Može da bude i ono "ma, idi, bre, u p.m."). Onda je on vozio iza mene jedno minut, minut i po.

???

Onda je stao na neki parking, ne znam ni zašto, a ni šta je radio tamo...

Inače, video sam registraciju. Stranac je bio. Mislim, nije mu auto iz ove zemlje u kojoj ja živim.

Nastavim ja, znači, kad... vidim na putu neki ključ za šrafove (neko izgubio). Stanem i vratim se da ga uzmem. Taman sam ga stavljao u torbu, kad eto ponovo druga "manijaka". Usporava. Ja sam krenuo brže-bolje ponovo da vozim, a on je ponovo došao naspram mene. Ali, sada je držao neku auto-kartu u ruci, pa je opet nešto jeo g... Ja ne razumem taj njegov jezik (da me pitao na engleskom, odgovorio bih mu u letu [bez stajanja] nije problem), tako da sam podigao dlan, u znaku "Stop", da mu stavim do znanja da prekine, da ne računa na moju pomoć... Otišao je.

Ja posle mislim nešto...
Pa, tečo, paz' da ti ne stanem na Auto-put, u sred noć!!!
(razmišljam na dijalektu, pa je zato tako napisano)

Mislim, ima manijaka raznih vrsta i podvrsta, što da rizikujem i stanem... Dok vozim, ni manijaci mi ne mogu ništa, he, he...
Možda je stvarno hteo da pita za neki put, odakle znam, al'... mislim da mu je to tek kasnije palo na pamet. Taj fazon sa auto-kartom...

Pa, šta mu je značilo to što je vozio iza mene jedno vreme? Da nije studirao kartu? Ma, idi begaj... Ne stajem, a on neka se ljuti kol'ko 'oće!

Ni auto-stoperima nikad ne stajem kada putujem negde autom. Jer, ili sam sAm u kolima (pa nije pametno), ili sam sa porodicom (opet nije pametno)...

Da su ovo neke tamo osamdesete godine (prošlog veka) i da smo u Yugi, ne bih razmišljao ovako kako razmišljam danas.

Al', mnogo se, brate, ovaj naš svet u kome živimo iskvario za ovih poslednjih dva'es - tri'es godina, što jes'-jes'...