FACEBOOK stranica . . . . . . . Twitter . . . . . . YOUTUBE Kanal . . . . . . . B92 BLOG

28. 02. 2016.

ULIČNI MUZIČAR & ULIČNI PSI































22 komentara:

  1. Eh, kako su to lepo rekli stari Latini: "Slican se slicnom uvek raduje".

    OdgovoriIzbriši
  2. Znači li to da sam ja kuče ili da su psi muzičari? :)

    OdgovoriIzbriši
  3. E, pa sad... Zavisi ko vise arlauce... ;)

    OdgovoriIzbriši
  4. A kucici ti udaraju tercu... ;)

    OdgovoriIzbriši
  5. Ma važno je da se zna ko kosi a ko vodu nosi... ;)

    OdgovoriIzbriši
  6. A sada ozbiljno! Potpuno si me odusevio kada si na svome Fejsbuk profilu napisao da si batalio Srbistan. _Veruj mi, Ulicni, to je jedna od najgenijalnijih odluka u tvom zivotu. I vise od toga! Iako i na vestima Al-Dzazire slusam o tome da i EU propada na potpuno isti nacin na koji je propala i SFRJ, ipak se tamo jos uvek zna ko kosi a ko vodu nosi. Ako gresim slobodno me ispravi POZDRAV!

    OdgovoriIzbriši
  7. Ma ne grešiš. A, osim većeg standarda (pa i moje bolje zarade), najviše mi se sviđa što ne živim više u Srbiji (od 2003.) zato što nema kriminala kao tamo. Ni krupnog, a ni onog sitnog (u Leskovcu ne smeš više cipele da ostaviš u dvorištu, jer može neko da ti ih mazne u prolazu), ima nekog reda itd. Pa ja u Srbiji kad bih svirao subotom posle ponoći, imao bih verovatno i problema sa pijanim tinejdžerima, a i starijim mladićima. Ljudi su postali divlji, nervozni, besni... Nije više kao što beše do pre 20 i nešto godina. Tada je bilo ok. Ali pokvarila se atmosfera, ništa više nije isto.

    OdgovoriIzbriši
  8. Sta mislis: Da li ce i tvoja daca biti ulicni muzicari kao sto si ti kada jednog lepog dana odrastu? A ako i pozele da budu ulicni muzicari da li ćes ih nagovarati da promene svoju odluku?

    OdgovoriIzbriši
  9. Nisam razmišljao o tome... :) Mislim da neće biti, zato što ima veoma malo uličara profesionalaca, tako da bi bilo baš čudo da se dese dva u istoj porodici. Sin neće sigurno, ne interesuje ga sviranje. A za ćerku još ne znam. Ma normalno da ih ne bih odgovarao, ali bih mogao neki dobar savet da im dam, jer u svakom poslu ima mali milion caka i cakica... ;)

    OdgovoriIzbriši
  10. Pa, znas kako... Koliko je tacna teza da se svaki zanat krade toliko je tacna teza da za svaki zanat moras biti potpuno zainteresovan da bi ga radio onako kako treba. Diletanata i sarlatana je u svakome zanatu UVEK bilo i UVEK ce biti i samo ce vreme pokazati ko je ko. Amateri su UVEK bili i ostali sasvim druga prica. Dobar primer profesionalnih amatera su sportisti koji se iz cistog entuzijazma bave sportom. Prema tome: Ako tvog sina ne interesuje bavljenje muzikom neka sa svojim drugarima oformi ekipu sa kojom ce nastupati na nekom sledecem takmicenju u malom fudbalu koje se odrzava u zemlji u kojoj zivis. POZDRAV!

    OdgovoriIzbriši
  11. Ma ni fudbal ga ne interesuje, samo igrice na kompjuteru... :(

    OdgovoriIzbriši
  12. E, moj Ulicni... Ako si stvarno deci kupio njihov sopstveni racunar onda si stvarno zapoceo svoju odiseju pod nazivom "Kako sam upropastio samog sebe". Mozda ti ovo zvuci previse grubo, ali je samo pitanje dana kada ce te sin prisiliti da mu kupis auto. Znam bezbroj primera da su deca gotovo oslepela od stalnog zurenja u ekrane televizora i kompjutera, a o deci koja pate od bulimije da i ne govorimo. Tu je jos i uspeh u skoli kao zasebna tema. Na jednoj veb stranici sam procitao da svaki roditelj MORA svoje dete zainteresovati za neku vanskolsku aktivnost pre nego sto ce napuniti prvu deceniju zivota inace ce to dete dozivotno biti nezainteresovano za bukvalno sve ono sto uopste ima makar kakvu vrednost. A kako su nastavnici apsolutno nezainteresovani za uspeh svojih ucenika kojima neretko i poklanjaju ocene na kraju skolske godine da i ne govorimo. Zato sam ti i rekao da EU i propada na potpuno isti nacin kao i nekadasnja SFRJ. Jednostavno, nezainteresovana omladina je UVEK bila dobar plen manipulatorima i manijacima svake vrste. Eto, toliko... POZDRAV!

    OdgovoriIzbriši
  13. To je naš laptop, nema svoj. I neme neograničeno igranje.
    Inače, nije lako boriti se.
    Svi drugari su već imali telefone pre njega.
    Sada imaju laptopove i tablete.
    I plejstejšne.

    I sad ne znaš da li da od njega praviš idealno dete, a da istovremeno pati što nema sve što i njegovi vršnjaci, zato što su roditelji tako odlučili. I to može da napravi probleme njemu.
    Ili da popustiš...

    Mi pokušavamo da se borimo, tražimo neku sredinu.

    OdgovoriIzbriši
  14. Znaci da je resenje u sledecem: Svedi igranje igrica na svega dva sata a onda ga izbaci napolje sa porukom da se do rucka ne vraca kuci. Veruj mi, Ulicni, da ja stvarno ne znam sta je ovoj danasnjoj deci kada im ni crtani filmovi vise nisu zanimljivi. 'Ajde probaj da primenis ovaj moj savet, mozda i bude neke nade. POZDRAV!

    OdgovoriIzbriši
  15. Pa od prošle godine je počeo da izlazi sa drugovima, po oko 2,5 sata dnevno. Skoro svaki dan. Ali to je malo. Trebalo bi po ceo dan da je napolju.
    A igranje na komp. nije dva sata dnevno, mada se sa buljenjem u mobilni sakupi taman toliko. + Tv, što i nije mnogo različito od kompjutera... :(

    OdgovoriIzbriši
  16. Kako bi bilo da ti ili tvoja zena na nekom od sledecih roditeljskih sastanaka predlozite da u skolu dodje neka poznata licnost iz sveta umetnosti, estrade ili sporta koja ce decu bar pokusati ubediti da se bave bilo cime sto je makar malo kreativno?

    OdgovoriIzbriši
  17. Sa krajnjim zadovoljstvom i krajnjim ponosom odgovaram: NEMAM! Ovo sve sto sam ti do sada rekao je bilo: 25% pokupljeno iz raznih porodicnih i naucnih emisija, 25% iz iskustava mojih sludjenih rodjaka i poznanika, 25% iz ponasanja savrenene omladine i 25% su licni zakljucci i licne percepcije o stvarnom savremenom svetu. Nemoj da me pogresno razumes: Sve zenske persone koje sam ikada upoznao u zivotu su htele da se ostvare kao majke bar upola onakve kakve su bile njihove majke i sve sto su htele od neke njihove buduce "jace" polovine bilo je to da oni budu prema njihovoj deci bar upola ono sto su njima bili njihovi ocevi. Kako se ja u te sablone nisam nikako uklapao ostao sam veciti nezenja. E sad... S obzirom na cinjenicu da su neke od njih mi otvoreno rekle da sam previse morbidan za njih, dok su druge rekle da me treba ubiti bez imalo razmisljanja i milosti shvatio sam da cu u zivotu uvek upoznavati osobe koje su olicenje stiha "Za ideale ginu budale". Nemoj me pogresno razumeti: Ja sam jednostavnno sklon realnoj percepciji stvarnosti takve kakva jeste a ona je tokom celog mog zivota bila apsolutno nikakva. I vise od toga! Percepcija neke recentne realnosti je uvek bila gotovo sasvim tacna. A stvarno sam hteo samo jedno od zivota a to je da NIKADA ne budem u pravu. Nazalost, NIKADA nije bilo tako i kada bi se izmedju mene i izvesne zenske persone pokrenula tema "Zajednicki zivot i tome slicno" redovno bi usledio komentar da bi se nasa zajednicka deca izludela slusajuci oca kako im govori o negativnim stranama zivota i majke koja bi ih ubedjivala da su doneli sasvim ispravnu odluku u svom zivotu. No, dobro... Morbidnost koju celoga zivota zivim ne moze niko podneti bolje od mene tako da sam APSOLUTNO zadovoljan svojim zivotom. Eto, toliko... POZDRAV!

    OdgovoriIzbriši
  18. Pitao sam te za decu jer se to po savetima i moglo zaključiti (da ih nemaš). U smislu da je svaki "slučaj" priča za sebe i da treba dobro poznavati konkretnu situaciju. Ne važe svi (ma koliko dobri bili) saveti za sve, pa makar važili za 90% slučajeva.

    A što se tiče dece... Pa prirodno je da svako od nas najpre bude nečije dete, pa kasnije i nečiji roditelj. Da nije tako, čovečanstvo ne bi opstajalo. Zato se usuđujem da dam procente: Rekao bih da oni koji nemaju dece gube 50% od jednog od najvažnijih iskustava u životu.

    Bio si nekome dete i znaš kako to izgleda. Nisi roditelj i ne znaš kako je biti to. Pa jbg gubiš otprilike koliko i dete koje odraste bez roditelja... To je veliki hendikep za njega, složićeš se, verujem.

    A ovo ti sve govori neko ko je bio solista veliki deo svog života, oženio se sa 37, dobio sina sa 38, ćerku sa 47...

    OdgovoriIzbriši
  19. E, sada smo u ovoj raspravi dosli do moje omiljene teme "Percepcija negativnosti kao pozitivnosti iliti percepcija pozitivnosti kao negativnosti". Negde sam video objasnjenje onog cuvenog orijentalnog simbola Jin i Jang prema kome je crna tacka u belom delu zlo u dobrom, dok je bela tacka u crnom delu dobro u zlu. Dakle: Sam simbol Jin i Jang predstavlja svojevrsnu definiciju ljudskog zivota kao takvog. Kao i vecina ljudi koje sam sretao u zivotu i ti si, Ulicni, sklon percepciji crna tacka u belom delu i retko kada percipiras i drugi deo, odnosno belu tacku u crnom delu. Prema tome: Za tebe su slatka decica UVEK bila crna tacka u belom delu, dok su za mene slatka decica UVEK bila bela tacka u crnom delu pre svega zato sto su prema mom skromnom misljenju deca UVEK bila potencijalna promasena investicija. Znaci: ja sam ODUVEK bio svestan toga da cu izgubiti mnogo ako se ne ostvarim kao roditelj. Medjutim, gledajuci razne dokumentarne programe shvatio sam da sve na ovom svetu ima svoju patologiju, pa tako i brak i porodica. Zato sam ti i rekao da je moj ljubavni zivot uvek zasluzivao ocenu minus beskonacno. Stvarno bih voleo da sam bio malo popustljiviji preme mojim nesudjenim suprugama, ali neee... Niko ne moze da me ubedi u to da ce moja deca 100% da budu crna tacka u belom delu ako uzmemo u obzir cinjenicu da su mnogi hteli i zeleli i imali najbolje namere da njihova deca budu crna tacka u belom delu, da bi na kraju ta slatka decica kada odrastu uglavnom postajala bela tacka u crnom delu sto najbolje definise grafit: "Jednoj zeni je potrebno 20 godina da od decaka napravi coveka, dok je drugoj zeni potrebno svega 20 minuta da od tog coveka napravi morona". Stvarno se, Ulicni, divim i tebi i tvojoj zeni na trudu koji ulazete da od vase dece napravite normalne osobe, ali nisam bas nesto preterano siguran da cete u tome i uspeti. POZDRAV!

    OdgovoriIzbriši
  20. Grešiš kada decu nazivaš investicijom, izgleda da se tu negde krije tvoj problem. Ako neko razmatra mogućnost stupanja u brak, tj. da postane roditelj, na sebičan način, naravno da nije potrebno da bude ekstremno mudar da bi zaključio da je bolje da ne radi to. Jer, sa roditeljstvom, gubi se mnogo toga, pre svega slobodno upravljanje svojim vremenom. E, ali stvar je u tome što se na drugoj strani dobija. Tako da postoji balans. Da nije tako, nikome posle prvog deteta ne bi ni palo na pamet da pravi drugo i treće. A pošto se to dešava, znači da je investicija isplativa, tj. troškovi se pokrivaju na kraju.

    Kao što rekoh, ko završi život ne živeći jedan njegov deo i kao roditelj, što je najprirodnija stvar na svetu, hendikepiran je otprilike kao dete koje odraste bez roditelja i zamena za njih (babe, dede, tetke...), koje ne zna kako je to (lepo) kad imaš roditelje. Tako oni koji nisu roditelji ne znaju kako je to (lepo i isplativo) kad imaš decu...

    OdgovoriIzbriši